Гдје су пупољци што у свибњу свибе, гдје су љета блага?
Што утекоше од јесени кише, од Божића што
снијег одбехара?
Што природа за чоеком пати, чекајући честит да
се врати?
Што то чоек за човјеком пати, вапијући словес
да поврати?
Куд одоше разговори, пријатеља душа сродних?
Куд нестаде рука испружена, откуцаја срца
истородних?
Ко украде тефериче и бошче разастрте на шарену
деку?
Ко протјера акшамлуке, по чаршије шетње дуге и
зелену ријеку?
Кад несташе ашиклуци и оне ведре, цуре лијепе?
Ко украде ону укус-храну, рају и пјесме
прелијепе?
Ђе несташе домаћини, боеми, газде, честита
господа?
Шта би с ђеце, мајки, ћери, сеја, шта би с
народа?
Нема коментара:
Постави коментар