Чини ми се да је те зиме дошла. Онако раздрагано, радознало,
без пахуља, без снијега. Свијетлим увојцима скривала је крупно плаве словенске
очи. Њезино блиједо лице стапало се са зеленом Дрином. Није говорила много.
Један осмијех био је довољан да заувијек окује моје срце.
Нема коментара:
Постави коментар