БАШЧА ЉУБАВИ

Крчили су парче туђе земље. Једном кржљавом мотиком, старим трнокопом и тупим косијером. Готово свакодневно би сјекли силно трње и живицу, чупали коријење и коприву, палили посјечено. На спаљеној голијети вадили су заостало камење, правили међу за будућу башчу. Добили су на дар један диван ашов и ускоро завољели су ту туђу, испошћену земљу. Нажалост, киша тог љета није падала. Све што су у љубави посијали, усахло је.

Нема коментара:

Постави коментар