Мајевица

Поље макова, класје се црвени.

Бршљан опет отровне плодове даје.

Смијешак дјевојке што на пропланку чека,

чека, а не зна да нитко доћи неће.

Док лахор лелујаво њише гране,

празне очи момка гледају, а не виде.

Уцвијељена душа са птицама нариче

и лахор њежно мрси дјевојачке косе,

а он доћи неће, јер га нема више.