Пробуди ме
шапат кише,
прољећа дах,
јесени
лахор.
Из мог прста
расцвјета се цвијет.
У собу уђе
мајка и рече:
„Тешко бреме
Истину креће.“
И увену
цвијет са прста мог.
Повуче се
плима, осека дође.
Одвратан
радио-глас:
„Добро
јутро!“ , рече
много
пута...
Нема коментара:
Постави коментар