Пастир

Повјерио једном један господар врли
Тамо пастиру наком
Стадо бијело
Ни велико ни малено
Баш онако потаман
И још штап му дао
Док се из далека врне
Да га причува само

И кад пријезди тако господар врли
Упита готово скрушено ректи
Гдје је и куда је
Стадо бијело
Стадо потаман
Ни велико ни малено
Што га повјерих једном
Тамо пастиру наком

Чувши то пастир само раменими слеже
И погнуте главе за штап посеже



Нема коментара:

Постави коментар