Пастир

Повјерио једном један господар врли

Тамо пастиру наком

Стадо бијело

Ни велико ни малено

Баш онако потаман

И још штап му дао

Док се из далека врне

Да га причува само

И кад пријезди тако господар врли
Упита готово скрушено ректи

Гдје је и куда је

Стадо бијело

Стадо потаман

Ни велико ни малено

Што га повјерих једном
Тамо пастиру наком

Чувши то пастир само раменими слеже

И погнуте главе за штап посеже