Неђе у углу, измјештена ван своје осе, у браон-ружној саксији, стајала је пркосна ПАЛМА.
Попут косе каке јефтине ноћне даме, сва нако разбарушена, искрзана на пресахлим крајевима својих листова... пркосна и поносна ПАЛМА.
Све што је искала било је мало воде, а ни то мешчини. Ниси је моро ни гледат ако ниси хтио. Она би, једноставно, била ту. Пркосна, понасна и јака ПАЛМА.
Није јој сметала ни ларма ни псовка, ни уврједе ни исмијавања...
Шта год да би чоек о њој хтио ријет, она би прихватала смирено. Без ријечи.
Вазда пркосна, поносна, јака и пуна љубави – ПАЛМА.
У Малом Зворнику, 28.07.2016.
Нема коментара:
Постави коментар