Јеј, Господи Царју!

Насмиј се још једанпут

Као толико пута досад

Заводним осмијехом празнине

Блудна кћери Вавилона

Новом владару

Зашути јазик прилпни

Не реци ништа

Лаву са Сиона

По обичају

Византијском старом

*** 

Јеј Господи Царју милостив буди

Воскресеније Твоје појаће мрави

Ако већ неће људи

BLAVOR

Sakriven od pogleda

U pokrovcu stijenja bijelog Ararata

Buljavim očima zurio je u napuštenu Arku

Još mu je samo

Tupa i golema glava govorila ko je on

Duga na nebu

Odavno je dobila novo značenje.

* * *

Бљештао је кумир окићени

У касаби аветињског двора

Пред најездом хорде Хуна

Једно дијете побјегло је

Ко снијег бијели од Божића

У клијет врата затворивши своја.